Немезис
- Автор: Асимов Исак
- Год: 2014
- Язык: боснийский
- Год: Поларис
- Переводчик: Зоран Живковић
- Жанр: Научная фантастика
Электронная книга - «Немезис». Краткое содержание книги:
Аннотация
Ова књига не припада серији Задужбина, нити, пак, серијама Роботи или Царство, већ стоји независно. Само сам желео да вам на то скренем пажњу како би се избегли неспоразуми. Наравно, једног дана можда ћу написати роман који ће ову причу повезати са другима, али то се можда и неће десити. На крају крајева, колико ћу још бити у стању да нагоним свој ум да смишља замршене садржаје будуће историје?Још нешто. Одавно сам већ одлучио да у писању поштујем једно златно правило: да будем јасан. Одустао сам од сваке помисли да пишем поетично или експериментално, или да се изражавам кроз симболе, или на било који начин који би ми, успешно примењен, донео Пулицерову награду. Желео бих да, једноставно, будем јасан — да на тај начин створим топао однос између својих читалаца и себе. А професионална критика — па, нико их не спречава да учине шта год желе.
Како год било, моје приче се пишу саме и бојим се да је и ова једна од таквих. Так сам касније уочио да пишем на два нивоа: један ред догађаја одиграва се у презенту приче, док је други смештен у прошлост исте приче — приближавајући се, лагано али сигурно, „садашњости”. Уверен сам да нећете имати проблема у праћењу редоследа догађаја, али, пошто смо добри другари, мислио сам да би био ред да вас на то упозорим.
Исак Асимов
Било је потребно нешто времена да се ствар ухода, али, ево, већ дванаестак година беше минуло како се сваки сумњиви знак проверавао и о свему довољно важном лично Пит обавештавао. И сваки пут када се то догодило, алармно звонце зазвонило би у Питовој глави.
И, наравно, увек се испостављало да ништа значајно није било посреди, а почетно олакшање би се преобраћало у неку врсту беса према Осматрачкој служби. Јер, уколико она не би била сигурна шта је у питању, једноставно би опрала руке од свега и проблем препустила Питу. Нека се он позабави тиме, нека се он зноји, нека он доноси тешке одлуке.
У таквим би тренуцима он западао у готово плачевно самосажаљење, осећајући истовремено нелагодност при помисли да из њега избија слабост.
Ево, баш сада, на пример. Прелиставао је извештај који му је компјутер дешифровао и осећао како му се поново буди самосажаљење над самим собом због те непрестане, тешко подношљиве и недовољно уважаване службе роторијанском народу.
Био је то први извештај који му је поднет у последња четири месеца и опет му се чинило да је од веома малог значаја. Неки сумњиви извор енергије беше се примицао Ротору, али имајући у виду његову вероватну удаљеност, био је то неуобичајено мали извор — готово четири реда величине мањи но што би се то могло очекивати да је у питању Насеобина. Био је толико мален да се једва дао разликовати од пуког шума.
Могли су га, баш, тога и поштедети. Извештај је помињао чудан склоп таласних дужина, али приписивати му људско порекло чинило се смешно. Како су било шта могли закључити о тако слабашном извору енергије — осим да није посреди нека Насеобина, те, самим тим, ни људског порекла, без обзира на таласне дужине?
Ти идиотски Осматрачи не би ме смели узнемиравати на овај начин, помисли Пит.
Он мрзовољно одложи извештај у страну и узе у руке најновији извештај Ренеј Д'Обисон. Онај девојчурак Марлена још није добила кугу. Као да је та мала и даље смишљала све савршеније и савршеније начине излагања опасности — па ипак, ништа јој се није дешавало.
Пит уздахну. Па, можда није ни било важно. Девојчурак је изгледа, желела да остане на Еритру; па, ако тако и буде, можда би то било подједнако добро као и да добије кугу. Заправо, то би и Евгенију Инсињу приморало да остане с њом и тако би се истовремено ослободио обе. Разуме се, Пит би се осећао мирнијим када би Д'Обисонова, а не Џенар, била Заповедник Куполе. На тај би начин и мајка и кћер, чини се, биле боље надгледане. То би требало у ближој будућности средити, али тако да од Џенара не начини мученика.
Да ли би, рецимо, било безбедно да Џенара постави за Начелника Новог Ротора? То би, без сумње, било протумачено као унапређење, и овај то тешко да би могао одбити, поготово што би га, бар у теорији, ставило у исти ред са самим Питом. С друге стране, не би ли то значило дати Џенару превише стварне моћи, поред оне привидне? Но, да ли је постојало икакво друго решење?
Мораће да поразмисли о томе.
Смешно! Колико би ствари биле једноставније да се та мала, Марлена, једноставно заразила и добила кугу. Под навалом беса због изневерених очекивања, Пит одбаци извештај из Куполе и поново узе у руке извештај Осматрачке службе.
Гледај, тек ово! Некакво слабо енергетско шиштање и они га одмах гњаве с тиме. Е па, неће моћи тако. Он подеси компјутер за тренутни пренос порука. Неће више дозвољавати да га узнемиравају и најситнијим појединостима. Пазите да се нека Насеобина не појави!
81
За то време на Надсветлосном открића су се ређала једно за другим, као ударци чекића. Још су били врло далеко од Суседне звезде, кад им постаде јасно да око ње кружи једна планета.
„Шта сам вам рекао”, примети Крајл Фишер не скривајући осећај тријумфа. „Планета…”
„Не”, одврати журно Теса Вендел. „Није то оно што мислиш. Утуви себи у главу, Крајле, да има планета и планета. Готово свака звезда поседује неку врсту планетног система. На крају крајева, више од половине звезда у Галаксији припада, заправо, вишечланим звезданим системима, а планете су, знаш, напросто звезде које су премале да би то стварно и биле. Планета коју видимо пред собом није настањива. Да јесте, не бисмо је могли видети с ове удаљености, поготово не при чкиљавој сетлости Суседне звезде.”
„Хоћеш да кажеш да је посреди гасни џин?”
„Наравно. Више бих се изненадила да у овом систему нема бар једне такве планете, него што сам изненађена да је ова ту.”
„Али ако постоји тако велика планета, могло би бити и мањих.”