Немезис

„Шта ако ти се жури, сматраш да је гравитација занемарљива, али се покаже да није?”

„Мораш се надати да се то неће догодити.”

„Говорила си о напрезању за време прелаза. То значи да би већ наш први прелаз могао бити фаталан, чак и ако немамо проблема са гравитацијом.”

„Можда, али изгледи да дође до фаталног исхода при било ком датом прелазу изузетно су мали.”

„Чак и ако не буде фаталан, зар не може да буде непријатан?”

„То је теже рећи, зато што је посреди субјективна процена. Имај у виду да овде не долази до убрзања. Код првобитне верзије хиперпогона брод је морао да достигне брзину светлости, па чак и мало преко ње, на махове, користећи нискоенергетско хиперспацијално поље. Ефикасност је ту ниска, брзине су велике, баш као и ризици, а, искрено говорећи, немам појма у којој мери цела ствар може бити неудобна.

Код нашег надсветлосног лета, међутим, приликом кога се користи високоенергетско хиперспацијално поље, до прелаза долази при нормалним брзинама. У једном тренутку можемо се кретати брзином од хиљаду километара у секунди, а већ у наредном брзином од хиљаду милиона километара у секунди — без икаквог убрзања. А како нема убрзања, ми га и не осећамо.”

„Како нема убрзања када се брзина повећа милион пута у тренутку?”

„Зато што је прелаз математички еквивалент убрзања. Док, међутим, твоје тело реагује на убрзање, оно не реагује на прелаз.”

„Али како то знаш?”

„Тако што смо слали животиње кроз хиперсвемир из једне тачке у другу. Оне су у хиперсвемиру само делић микросекунде, али оно што нас забрињава јесте прелаз из свемира у хиперсвемир, а имамо најмање два таква прелаза чак и при најкраћем могућем задржавању у хиперсвемиру.”