Мјесечев мољац
- Автор: Вэнс Джек Холбрук
- Год: 1985
- Язык: боснийский
- Переводчик: Goran Pavelic
- Жанр: Научная фантастика
Электронная книга - «Мјесечев мољац». Краткое содержание книги:
Аннотация
Симболични додаци који се користе ради проширивања свих видова људске личности су наравно бројни. Одјећа сачињава најважнију врст тих симбола и понекад је забавно проматрати, непримјетно по могућности, одјевне предмете насумце сакупљене групе људи.Замислите да је сваки од тих предмета изабран с примјерном бригом и искључивом жељом да изазове неки точно одређен ефект.
Успркос симболичној снази одјеће, мушкарце и жене се у принципу оцјењује према околностима које је много теже контролирати: држању, нагласку, боји гласа, облику и боји њихова тијела, и што је најважније по изразу лица. Глас се, наиме, може модулирати, дијетом и тренингом довести тијело у друштвено прихватљиве облике (бар теоретски). Међутим што се може учинити с лицем?
Невјеројатан напор је уложен у том смјеру. Подбраци се подижу, обрве чупају или додају, носови крате, фрчу или равнају. Косу се мучи да заузме један од тисућа положаја: она се коврча, тапира, мочи, суши, вјеша на овај или онај начин, а све да се уобличи слика која је у складу с модом. Међутим без обзира на све напоре, све те пријетворбе су прозирне; лажирање природе увијек попушта пред критичним оком. Без обзира на наше склоности, да ли нам се свиђају наша лица или не, присиљени смо живјети с њима и прихваћати све похвале, укоре или поруге које и нехотице изазивамо својим лицем.
То се, наравно, не односи на овај несхватљив и бистар народ с планета Сирене, чији се неортодоксни друштвени обичаји разматрају на сљедећим страницама.
Тисселл се задихан заустави пред коњушаром. Посегне за кивом и застане, оклијевајући. Може ли се ово сматрати случајним особним сусретом? Можда треба употребити зачинко? Али изражавање његових потреба тешко да захтијева формални приступ. Онда је ипак бољи кив[2]. Ударио је акорд, али грешком је засвирао гангу. Испод маске Тисселл се насмијеши испричавајући; његов однос с коњушарем никако није био основан на интимности. Надао се да је коњушар доброћудне природе, а у сваком случају хитност ситуације није допуштала времена за избор потпуно пригодног инструмента. Ударио је други акорд и изражавајући задиханост, узбуђеност и помањкање вјештине, запјева питање: — Сер Коњушару, имам хитну потребу за брзом животињом. Допустите да изаберем једну из вашег стада.
Коњушар се носио маску знатно сложену, коју Тисселл није успио разазнати: творевину од смеђе лакиране тканине, наборане сиве коже и високо на челу двије велике зелене и гримизне кугле ситних оканаца као очи у кукаца. Дуго је проматрао Тисселла и онда прилично разметљиво одабере свој стимик[3] и одсвира сјајну прогресију трилирања и кругова чију важност Тисселл није схватио. Коњушар запјева: — Сер Мјесечев Мољче, бојим се да пастуси моји погодни нису особи важности ваше.
Тисселл искрено удари у гангу. — Никако; погодно сви изгледају. У журби сам великој и радо ћу прихватити било којег из групе.
Коњушар одсвира крхак спуштајући крешендо: — Сер Мјесечев Мољче — пјевао је — пастуси болесни и прљави јесу. Поласкан сам да вриједним их сматрате за потребе ваше. Прихватити заслужност коју ми нудите ја не могу. И — промијенивши инструменте, засвира хладан цилик на кродатчу[4] — не успијевам препознати побратима и сурадника који ме ословљава тако присно својом гангом.
Значење је било јасно. Тисселл неће добити животињу. Окрене се и потрчи према платоу за спуштање. Иза њега одјекне чегртање коњушарева хyрнеркина — Тисселл није застао да открије да ли је било намијењено коњушаревим робовима или њему.
Претходни конзуларни представник домовинских планета на Сирени био је убијен у Зундару. Маскиран као Убојица из кичме приступио је дјевојци у маски Ноћног Става и због тог кршења правила владања одмах су га главе лишили Црвени Полубог, Сунчев Вилењак и Чаробни Обад. Едвар Тисселл, који тек што је дипломирао на Институту, наименован је његовим насљедником и дата су му три дана да се припреми. Уобичајено контемплативне, чак и опрезне нарави, Тисселл је ово именовање сматрао изазовом. Научио је сиренски језик субцеребралном техником и нашао га једноставним. Тада је у часопису свемирске антропологије прочитао: Глазбених повлачи по струнама ноктом или их удара врховима прстију да произведе разне тихе формалне звуке. Кродатч се користи и као инструмент за вријеђање.
«Становништво Титанског обалног појаса крајње је индивидуалистичко, вјеројатно као посљедица богате околине која не награђује скупно дјеловање. Језик, као одраз ове црте, изражава расположење појединца, његов емоционални став према одређеној ситуацији. Чињенична информација сматра се секундарно важном. Што више, језик се пјева, карактеристично уз пратњу малог инструмента. Резултат је велика потешкоћа у добивању чињеница од становника Фана или забрањеног града Зундара. Човјека ће обасути елегантним аријама и демонстрирањем запањујуће вјештине на једном од бројних музичких инструмената. Посјетилац тог фасцинирајућег свијета због тога мора научити изражавати се у складу с локалним обичајем ако не жели да према њему поступају с потпуним презиром.»
«У свако доба и на сваком мјесту постоји мноштво, па чак и преобиље храњивих твари а и клима је угодна. С много урођене преданости и с превише слободног времена, становништво се занима комплицирањем. Компликација у свим стварима: комплицирано занатство, примјер чега су резбарене плоче што красе куће-бродове; комплицирани симболизам изражен у маскама које сви носе; комплицирани полуглазбени језик који изврсно изражава суптилна расположења и осјећаје; и понад свега, фантастична комплицираност у међусобним односима. Углед, образ, мана, глас, слава: сиренска ријеч је стракх. Сваки човјек има свој особни стракх. који одређује да ли ће, када му треба кућа-брод! морати набавити пловећу палачу, богату драгуљима, алабастреним свјетиљкама, фајансом у пауновим бојама и резбареним дрветом или ће нерадо пристати на напуштену колибу на сплави. Нема средства размјене на Сирени; једна једина валута је стракх…»
2
Кив: пет редова еластичних металних трака, четрнаест у реду, свирају се додиром, савијањем, лупкањем.
3
Стимик: три цијеви попут фруле са класним шипкама. Палац и кажипрст стишћу врећицу и тјерају зрак преко писка; три остала прста помичу полугице. То је инструмент погодан за хладно повлачење, па чак и неслагање.
4
Кродатч: мала коцкаста звучна кутија с напетим штављеним цријевима.