Мјесечев мољац
- Автор: Вэнс Джек Холбрук
- Год: 1985
- Язык: боснийский
- Переводчик: Goran Pavelic
- Жанр: Научная фантастика
Электронная книга - «Мјесечев мољац». Краткое содержание книги:
Аннотация
Симболични додаци који се користе ради проширивања свих видова људске личности су наравно бројни. Одјећа сачињава најважнију врст тих симбола и понекад је забавно проматрати, непримјетно по могућности, одјевне предмете насумце сакупљене групе људи.Замислите да је сваки од тих предмета изабран с примјерном бригом и искључивом жељом да изазове неки точно одређен ефект.
Успркос симболичној снази одјеће, мушкарце и жене се у принципу оцјењује према околностима које је много теже контролирати: држању, нагласку, боји гласа, облику и боји њихова тијела, и што је најважније по изразу лица. Глас се, наиме, може модулирати, дијетом и тренингом довести тијело у друштвено прихватљиве облике (бар теоретски). Међутим што се може учинити с лицем?
Невјеројатан напор је уложен у том смјеру. Подбраци се подижу, обрве чупају или додају, носови крате, фрчу или равнају. Косу се мучи да заузме један од тисућа положаја: она се коврча, тапира, мочи, суши, вјеша на овај или онај начин, а све да се уобличи слика која је у складу с модом. Међутим без обзира на све напоре, све те пријетворбе су прозирне; лажирање природе увијек попушта пред критичним оком. Без обзира на наше склоности, да ли нам се свиђају наша лица или не, присиљени смо живјети с њима и прихваћати све похвале, укоре или поруге које и нехотице изазивамо својим лицем.
То се, наравно, не односи на овај несхватљив и бистар народ с планета Сирене, чији се неортодоксни друштвени обичаји разматрају на сљедећим страницама.
Таква је прилика овдје. Умјетник напад свој задржава десет секунди точно, јер онај који вријеђа носи Мјесечева Мољца. Замахне кривом сабљом, просјеца-јући зрак.
Тисселл очајно удари у страпан: — Да ли је Шумски Вилењак ушао у радњу? Да ли је отишао с новом маском?
— Пет секунди је прошло — запјева израђивач маски чврстим злокобним ритмом.
Тисселл се повуче у безуспјешном бијесу. Прешао је трг и застао проматрајући шеталиште. Стотине људи и жена базали су доковима или су стајали на палубама својих кућа-бродова, сватко је носио маску да би изразио своје расположење, углед и посебне вриједности, свугдје се чуло свирање инструмената.
Тисселл је изгубљено стајао. Шумски Вилењак је нестао. Хаксо Ангмарк је слободно шетао Фаном, а Тисселл није испунио хитне наредбе Кастела Кромартина.
Иза њега зазвуче опрезни тонови кива. — Сер Мјесечев Мољче Тисселл, стојиш замишљен.
Тисселл се окрене и угледа поред себе Пећинску Сову у мрком огртачу сиво-црне боје. Тисселл препозна маску која је симболизирала ученост и стрпљиво истраживање апстрактних идеја; Метју Кершаул носио ју је приликом њихова сусрета прије тједан дана.
— Добро јутро, Сер Кершаул — промрмља Тисселл.
— Како напредујеш у учењу? Јеси ли савладао Ц-дур плус љествицу на гомапарду? Колико се сјећам, обрнути интервали су те збуњивали.
— Увјежбавао сам их — рече Тисселл тмурно. — Но, пошто ће ме вјеројатно ускоро позвати у Полиполис, све је то изгубљено вријеме.
— Ха? Што је сад?
Тисселл му објасни ситуацију у вези с Хаксом Ангмарком.
Кершаул озбиљно кимне. — Сјећам се Ангмарка. Не баш умилна особа, али изврстан музичар, брзих прстију и великим талентом за нове инструменте. — Замишљено је свијао брадицу на маски Пећинске Сове. — Какви су ти планови?
— Немам их — рече Тисселл, свирајући болну фразу на киву. — Немам појма коју маску носи, а ако не знам како изгледа, како да га нађем?
Кершаул је чупкао брадицу: — У прошлости је волио маске из Ексо Цамбијанског циклуса и мислим да је употребио цијели комплет Доњих Становника. Наравно, можда је сада промијенио укус.
— Точно — пожали се Тисселл. — Можда је удаљен десетак метара, а ја то нећу никад знати. — Огорчено погледа низ шеталиште према трговини маскама. — Нитко ми не жели ништа рећи; мислим да их и није брига што убојица шеће њиховим доковима.
— Потпуно точно — сложи се Кершаул. — Сиренски обичаји друкчији су од наших.
— Немају осјећај одговорности — изјави Тисселл. — Сумњам да би човјеку који се утапа бацили конопац.
— Истина је да се не воле мијешати у туђе ствари — сложи се Кершаул. — Истичу особну одговорност и самостојност.
— Занимљиво — рече Тисселл — али још не знам што ћу у вези с Ангмарком.
Кершаул га озбиљно погледа. — Ако пронађеш Ангмарка, што ћеш онда урадити?
— Извршит ћу наређења својег претпостављеног — рече тврдоглаво.
— Ангмарк је опасан човјек — замишљено ће Кершаул. — У предности је пред тобом.
— Не могу мислити о томе. Моја је дужност да га пошаљем натраг у Полиполис. Но, сигуран је, јер немам ни најблажег појма како да га нађем.
Кершаул је размишљао: — Странац се не може сакрити иза маске, бар не од Сиренца. Овдје у Фану смо четворица — Ролвер, Велибус, ти и ја. Ако нови странац покуша започети живјети овдје, такве ће се новости брзо раширити.
— А што ако крене у Зундар?
Кершаул слегне раменима! — Сумњам да ће се усудити. С друге стране… — Кершаул застане спазивши Тисселлову наглу незаинтересираност, те се окрене слиједећи Тисселлов поглед.
Човјек с маском Шумског Вилењака прилазио им је разметљиво низ шеталиште. Кершаул прими Тисселлову руку, задржавајући га, али Тисселл стане на пут Шумском Вилењаку са спремним пиштољем што га је посудио. — Хаксо Ангмарк — повиче — да се ниси помакнуо или ћу те устријелити. Ухапшен си.
— Јеси ли сигуран да је то Ангмарк? — упита Кершаул забринуто.
— Открит ћу — рече Тисселл. — Ангмарк, окрени се и дигни руке.
Шумски Вилењак укочено стане, изненађен и збуњен. Посебне за зачинкони, одсвира упитни арпедо и запјева: — Завто ме гњавиш, Мјесечев Мољче?
Кершаул закорачи напријед и засвира помирбену фразу на свом слобоу. — Бојим се да овдје постоји случај замијењених личности, Сер Шумски Вилењаче. Сер Мјесечев Мољац тражи једног странца с маском Шумског Вилењака.