Мјесечев мољац
- Автор: Вэнс Джек Холбрук
- Год: 1985
- Язык: боснийский
- Переводчик: Goran Pavelic
- Жанр: Научная фантастика
Электронная книга - «Мјесечев мољац». Краткое содержание книги:
Аннотация
Симболични додаци који се користе ради проширивања свих видова људске личности су наравно бројни. Одјећа сачињава најважнију врст тих симбола и понекад је забавно проматрати, непримјетно по могућности, одјевне предмете насумце сакупљене групе људи.Замислите да је сваки од тих предмета изабран с примјерном бригом и искључивом жељом да изазове неки точно одређен ефект.
Успркос симболичној снази одјеће, мушкарце и жене се у принципу оцјењује према околностима које је много теже контролирати: држању, нагласку, боји гласа, облику и боји њихова тијела, и што је најважније по изразу лица. Глас се, наиме, може модулирати, дијетом и тренингом довести тијело у друштвено прихватљиве облике (бар теоретски). Међутим што се може учинити с лицем?
Невјеројатан напор је уложен у том смјеру. Подбраци се подижу, обрве чупају или додају, носови крате, фрчу или равнају. Косу се мучи да заузме један од тисућа положаја: она се коврча, тапира, мочи, суши, вјеша на овај или онај начин, а све да се уобличи слика која је у складу с модом. Међутим без обзира на све напоре, све те пријетворбе су прозирне; лажирање природе увијек попушта пред критичним оком. Без обзира на наше склоности, да ли нам се свиђају наша лица или не, присиљени смо живјети с њима и прихваћати све похвале, укоре или поруге које и нехотице изазивамо својим лицем.
То се, наравно, не односи на овај несхватљив и бистар народ с планета Сирене, чији се неортодоксни друштвени обичаји разматрају на сљедећим страницама.
Ангмарк учврсти коноп око Тисселлова врата и рече: — Сада си Хаксо Ангмарк, а ја сам Едвер Тисселл. Велибус је мртав, а ускоро ћеш бити и ти. Могу обављати твоје послове без тешкоћа. Свират ћу инструменте попут Ноћника и пјевати као врана.
Носит ћу Мјесечева Мољца док не иструне, а онда ћу набавити другу маску. У Полиполис ће отићи извјештај, Хаксо Ангмарк је мртав. Све ће бити мирно.
Тисселл га је једва чуо: — Не можеш то учинити — шаптао је. — Моја маска, моје лице…
Велика жена с плавом и ружичастом цвјетном маском ишла је низ док. Угледала је Тисселла и испустила продоран крик, бацивши се на док.
— Пођи — рече Ангмарк весело. Повуче коноп и Тисселла низ док. Човјек с маском Пиратског Капетана који је силазио с брода укочено стане запањен.
Ангмарк засвира у зачинко и запјева: — Гледајте познатог криминалца Хаксо Ангмарка. На свим вањским свјетовима гнушају се имена његовог; сада је заробљен и иде срамотно у своју смрт. Гледајте Хаксо Ангмарка!
Скренули су на шеталиште. Неко дијете уплашено завришти; један човјек промукло викне. Тисселл посрне; сузе су му текле из очију; видио је само мутне облике и боје. Ангмарков глас снажно је рикао: — Гледајте сви криминалца с вањских свјетова, Хаксо Ангмарка!
Приђите и погледајте његово смакнуће!
Тисселл слабашно викне: — Ја нисам Ангмарк; Ја сам Едвер Тисселл, он је Ангмарк. — Али нитко га није слушао; чули су се само повици запрепаштености, шока, гађења над призором његова лица.
Викне Ангмарку: — Дај ми моју маску, тканину за робове…
Ангмарк је побједнички пјевао: — У срамоти је живио, у срамоти без маске ће и умријети.
Шумски Вилењак стане испред Ангмарка. — Мјесечев Мољче, још једном се сусрећемо.
Ангмарк запјева — Стани у страну, пријатељу Вилењаче; морам погубити овог криминалца. У срамоти је живио, у срамоти и умире!
Гомила се окупила око њих; маске су зуриле у Тисселла морбидним узбуђењем.
Шумски Вилењак истргне коноп из Ангмаркове руке и баци га на тло. Гомила заурла. чули су се гласови: — Не двобој, не двобој!
Погубите чудовиште!
Крпа је бачена преко Тисселлове главе. Тисселл је чекао убод оштрице. Умјесто лога, споне су му биле пресјечене. Ужурбано поправи крпу, скривајући лице, вирећи између набора.
Четири мушкарца држали су Хаксо Ангмарка. Шумски Вилењак стајао је испред њега, свирајући скаранви. — Прије тједан дана хтио си ми свући маску; сада си постигао свој изопачени циљ!
— Али он је криминалац — повиче Ангмарк. — Он је познат, злогласан!
— Каква су његова злодјела? — запјева Шумски Вилењак.
— Убијао је, издао; уништавао бродове; мучио, уцјењивао, пљачкао, продавао дјецу у ропство; он је…
Шумски Вилењак га заустави: — Ваше религиозне разлике нису важне. Но, можемо посвједочити о твојим садашњим злодјелима!
Коњушар иступи. Бијесно запјева: — Овај дрзак Мјесечев Мољац прије девет дана је мислио да има право на избор мојих најбољих животиња!
Још се један човјек пробије. Носио је маску Опћег Стручњака и запјевао: — Ја сам Мајстор израђивач маски; препознајем овог странца Мјесечева Мољца! Недавно је ушао у моју трговину и ругао се мојој вјештини. Заслужује смрт!
— Смрт страном чудовишту! — урлала је гомила. Вал људи насрне.
Челичне оштрице се подигну и спусте и дјело бјеше учињено, Тисселл је гледао, неспособан да се макне. Шумски Вилењак му се приближи и строго засвира стимик, запјевавши: — За тебе имамо сажаљења, али и презира. Прави човјек никада не би пропатио таква понижења.
Тисселл дубоко уздахне. Пружи руку до појаса и надје свој зачинко. Запјева: — Пријатељу мој, клевећеш ме! Не можеш ли оцијенити праву храброст? Да ли би више волио погинути у бици или ићи без маске низ шеталиште?
Шумски Вилењак запјева: — Одговор је само један. Радије бих погинуо у бици; срамоту не бих могао поднијети Тисселл запјева: — Имао сам такав избор. Да ли да се борим завезаних руку и погинем, или да претрпим срамоту и кроз њу побиједим непријатеља свог. Признајеш да немаш довољно стракха да учиниш нешто тако. Доказао сам се храбрим јунаком! Питам, тко овдје има храбрости да учини што учинио сам ја?
— Храбрости? — питао је Шумски Вилењак. — Не бојим се ничега, па чак ни смрти од руку Ноћника!
— Онда одговори.
Шумски Вилењак одступи. Засвира контра-камантхил: — То храброст је стварно, ако такве биле су твоје побуде.
Коњушар удари неколико пригушених тонова на гомапардо и запјева: — Нитко између нас усудио се не би учинити ово што је човјек без маске учинио.
Гомила промрмља одобравање.