Мјесечев мољац
- Автор: Вэнс Джек Холбрук
- Год: 1985
- Язык: боснийский
- Переводчик: Goran Pavelic
- Жанр: Научная фантастика
Электронная книга - «Мјесечев мољац». Краткое содержание книги:
Аннотация
Симболични додаци који се користе ради проширивања свих видова људске личности су наравно бројни. Одјећа сачињава најважнију врст тих симбола и понекад је забавно проматрати, непримјетно по могућности, одјевне предмете насумце сакупљене групе људи.Замислите да је сваки од тих предмета изабран с примјерном бригом и искључивом жељом да изазове неки точно одређен ефект.
Успркос симболичној снази одјеће, мушкарце и жене се у принципу оцјењује према околностима које је много теже контролирати: држању, нагласку, боји гласа, облику и боји њихова тијела, и што је најважније по изразу лица. Глас се, наиме, може модулирати, дијетом и тренингом довести тијело у друштвено прихватљиве облике (бар теоретски). Међутим што се може учинити с лицем?
Невјеројатан напор је уложен у том смјеру. Подбраци се подижу, обрве чупају или додају, носови крате, фрчу или равнају. Косу се мучи да заузме један од тисућа положаја: она се коврча, тапира, мочи, суши, вјеша на овај или онај начин, а све да се уобличи слика која је у складу с модом. Међутим без обзира на све напоре, све те пријетворбе су прозирне; лажирање природе увијек попушта пред критичним оком. Без обзира на наше склоности, да ли нам се свиђају наша лица или не, присиљени смо живјети с њима и прихваћати све похвале, укоре или поруге које и нехотице изазивамо својим лицем.
То се, наравно, не односи на овај несхватљив и бистар народ с планета Сирене, чији се неортодоксни друштвени обичаји разматрају на сљедећим страницама.
Ролвер засвира изненађено трилирање на свом киву: — Плавокос сам. Зашто питаш?
— Чиста радозналост.
Ролвер засвира још једну фразу на киву: — Сада разумијем. Драги мој момче, како си ти сумњичав!
Гледај! — окрене се и раствори наборе маске на шији. Тисселл угледа да је Ролвер стварно плавокос.
— Јесам ли те увјерио? — упита весело Ролвер.
— Стварно јеси — рече Тисселл. — Него, имаш ли какву маску коју би могао посудити? Већ ми је мука од овог Мјесечева Мољца.
— Бојим се да немам — рече Ролвер. — Али требаш само ући у трговину маскама и изабрати.
— Да, наравно — рече Тисселл. Напустио је Ролвера и вратио се у Фан. Пролазећи крај Велибусова уреда, оклијевао је, а тада уђе.
Данас је Велибус носио блиставу творевину од зелених стаклених призми и сребрних куглица, маску коју Тисселл никад прије није видио.
Велибус га опрезно поздрави уз пратњу кива: — Добро јутро, Сер Мјесечев Мољче.
— Нећу ти одузети превише времена — рече Тисселл — али имам једно прилично особно питање. Какве ти је боје коса?
Велибус је оклијевао који трен, а тада се окрене и подигне заслон своје маске. Тисселл угледа тешке црне коврче: — Да ли ово одговара на твоје питање? — занимао се Велибус.
— Сасвим — рече Тисселл. Прешао је шеталиште и одшетао доком до Кершаулове куће-брода. Кершаул га поздрави без одушевљења и позове га на брод нехајним покретом руке.
— Волио бих те нешто питати — рече Тисселл. — Какве ти је боје коса?
Кершаул се тугаљиво насмије: — Оно мало што је преостало је црно. Зашто питаш?
— Радозналост.
— Хајде, хајде — рече Кершаул неуобичајеном отреситошћу. — Кријеш нешто.
Тисселл, осјећајући да му је потребан савјет, призна: — Ситуација је оваква. Мртав странац пронађен је јутрос у луци. Коса му је смеђа. Нисам сасвим сигуран, али прилике су — само мало, да, два напрама три, да је Ангмаркова коса црна.
Кершаул чупне брадицу своје Пећинске Сове: — Како си дошао до те вјеројатности?
— Та информација дошла је до мене кроз Ролверове руке. Он има плаву косу. Ако је Ангмарк преузео Ролверов идентитет, он би свакако промијенио информацију коју сам јутрос примио. Ти и Велибус имате црну косу.
— Хм — рече Кершаул. — Да видим да ли слиједим твој начин размишљања. Мислиш да је Хаксо Ангмарк убио Ролвера, Велибуса или мене и преузео идентитет умореног. Точно?
Тисселл га зачуђено погледа: — Сам си рекао да се Ангмарк не би могао овдје смјестити а да се не открије? Зар се не сјећаш?
— Ох, свакако. Да наставим. Ролвер ти је предао поруку у којој стоји да је Ангмарк црнокос и изјавио да је плавокос.
— Да. Можеш ли то потврдити? Мислим, за старог Ролвера?
— Не могу — рече Кершаул тужно. — Нисам видео ни Ролвера ни Велибуса без маске.
— Ако Ролвер није Ангмарк — рече Тисселл — ако Ангмарк уистину има црну косу, онда сте ти и Велибус сумњиви.
— Врло занимљиво — рече Кершаул и пажљиво погледа Тисселла. — Кад смо већ на томе, и ти би могао бити Ангмарк.
Какве ти је боје коса?
— Смеђа — рече Тисселл отресито. Подигне сиво крзно маске Мјесечева Мољца на стражњем дијелу главе.
— Али можда ме вараш што се тиче текста поруке — изјави Кершаул.
— Не варам те — рече Тисселл уморно. — Можеш провјерити код Ролвера, ако хоћеш.
Кершаул затресе главом: — Није потребно. Вјерујем ти. Али још нешто: што је с гласовима? Све си нас чуо већ прије и послије Ангмаркова доласка. Има ли ту каквих индикација?
— Нема. Толико пазим да спазим било какав доказ промјене код вас да ми сви звучите друкчије. А маске пригушују глас.
Кершаул је чупкао брадицу: — Не видим тренутног рјешења проблема. — Насмије се. — У сваком случају, треба ли га бити? Прије Ангмаркова доласка били су Ролвер, Велибус, Кершаул и Тисселл.
Сада су ту, из практичних разлога, још Ролвер, Велибус, Кершаул и Тисселл. Тко каже да нови члан неће бити бољи од старог?
— Занимљива мисао — сложи се Тисселл — али случајно ме занима да идентифицирам Ангмарка. Моја је каријера у питању.
— Схваћам — промрмља Кершаул. — Ова ситуација је сада питање између тебе и Ангмарка.
— Нећеш ми помоћи?
— Не активно. Прожео ме сиренски индивидуализам. Мислим да ће ти Ролвер и Велибус слично одговорити — уздахне. — Сви смо овдје предуго.
Тисселл је стајао дубоко замишљен. Кершаул је стрпљиво причекао и рекао: — Имаш ли још питања?
— Немам — рече Тисселл. — Хтио бих те још само замолити за услугу.
— Помоћи ћу, ако могу — пристојно одговори Кершаул.