Немезис
- Автор: Асимов Исак
- Год: 2014
- Язык: боснийский
- Год: Поларис
- Переводчик: Зоран Живковић
- Жанр: Научная фантастика
Электронная книга - «Немезис». Краткое содержание книги:
Аннотация
Ова књига не припада серији Задужбина, нити, пак, серијама Роботи или Царство, већ стоји независно. Само сам желео да вам на то скренем пажњу како би се избегли неспоразуми. Наравно, једног дана можда ћу написати роман који ће ову причу повезати са другима, али то се можда и неће десити. На крају крајева, колико ћу још бити у стању да нагоним свој ум да смишља замршене садржаје будуће историје?Још нешто. Одавно сам већ одлучио да у писању поштујем једно златно правило: да будем јасан. Одустао сам од сваке помисли да пишем поетично или експериментално, или да се изражавам кроз симболе, или на било који начин који би ми, успешно примењен, донео Пулицерову награду. Желео бих да, једноставно, будем јасан — да на тај начин створим топао однос између својих читалаца и себе. А професионална критика — па, нико их не спречава да учине шта год желе.
Како год било, моје приче се пишу саме и бојим се да је и ова једна од таквих. Так сам касније уочио да пишем на два нивоа: један ред догађаја одиграва се у презенту приче, док је други смештен у прошлост исте приче — приближавајући се, лагано али сигурно, „садашњости”. Уверен сам да нећете имати проблема у праћењу редоследа догађаја, али, пошто смо добри другари, мислио сам да би био ред да вас на то упозорим.
Исак Асимов
А онда Марлена упита: „Како то да, упркос свим својим осећањима кривице у погледу Сунчевог система, практично ипак ниси ништа учинила?”
„Из више разлога, Моли.”
(Немој 'Моли', помисли Марлена бесно. Марлена! Марлена! Три слога. Нагласак на другом. Одрасла сам!)
„Каквих разлога?” упита она благо. (Како је могуће да њена мајка никада не примети талас зловоље који јој прође кроз кћер кад год употреби њен детињи надимак? Сигурно је да јој то прелети преко лица, можда стисне усне, можда јој се смрачи поглед. Како људи не виде те ствари? Зашто не гледају?)
„Прво и основно, Јанус Пит је увек био врло убедљив. Како год чудни били његови закључци, како год непријатељска осећања била према њему, увек би успевао да убеди саговорника у то да има добре разлоге за своја гледишта.”
„Ако је то тачно, мајко, онда је он ужасно опасан.”
Инсиња као да се отрже од својих мисли, да би кћери упутила један радознао поглед. „Зашто тако мислиш?”
„Иза сваког гледишта могу стајати добри разлози. Ако је неко у стању да за тим разлозима брзо посегне и представи их уверљиво, практично свакога може да увуче у свашта, а то је опасно.”
„Признајем да Јанус Пит поседује те способности. Чуди ме само да си ти у стању да разумеш те ствари.”
(То је зато што имам само петнаест година, а ти и даље мислиш да сам дете.)
„Много научиш посматрајући људе”, рече Марлена наглас.
„Да, али памти шта сам ти рекла. Немој превише.”
(Никада.) „И, тако те је начелник Пит убедио.”
„Учинио је да поверујем како нема ничег страшног у томе ако се мало сачека.”
„А ти ниси била ни толико радознала да проучиш Немезис и увидиш куда она тачно иде. Морала си бити.”
„И била сам, али то није тако једноставно како се теби чини. Опсерваторија се непрестано користи. Мораш да чекаш свој ред да би села за инструменте. Чак и ако сам руководила њеним радом, нисам могла да се користим њоме кад год би ми то пало на памет. Даље, ако неко ради у опсерваторији, нема тајни у које сврхе и зашто се користи. Биле су, рецимо, изузетно мале могућности да ја направим збиља детаљан спектар Немезис и Сунца, и да користим компјутер да бих којешта израчунавала, а да нико не зна шта радим. Подозревам, осим тога, да је Пит имао своје људе у опсерваторији, који су ме посматрали и надгледали. Било шта да сам учинила што нисам смела, то би истог тренутка дошло до њега.”
„Али и тада, он ти не би ништа могао, зар не?”
„Па, није ме могао устрелити због издаје, ако на то мислиш, нити је он имао у виду нешто слично, али могао ме је уклонити из опсерваторије, што би значило да морам да пређем да радим на фарми. А то нисам желела. Поред тога, није прошло много времена од тог мог малог разговора са Питом, када смо открили да Немезис има планету — или звезду близнакињу. И до данас нисмо сигурни како да је назовемо. Дели их само четири милиона километара, а објекат-близанац уопште не емитује видљиво светло.”
„Говориш о Мегасу, зар не, мајко?”
„Да. Посреди је стара реч, која значи 'велик'. За планету, Мегас збиља јесте велик, знатно већи од највеће планете Сунчевог система. Али врло је мален за звезду. Неки се слажу да би Мегас требало назвати 'смеђим патуљком'.” Одједном, поставши за тренутак несигурна колико је њена кћер способна да прима нове податке, Инсиња упита: „Знаш ли шта је смеђи патуљак, Моли?”
„Марлена ми је име, мајко.”
Инсиња се зарумене. „Да, извини ако се заборавим ту и тамо. Тешко ми је да се навикнем. Имала сам једну дивну, малу девојчицу чије је име било Моли.”
„Знам. Наредни пут кад опет будем имала шест година, можеш ме звати Моли док ти не позли.”
Инсиња се насмеја. „Знаш ли, Марлена, шта је смеђи патуљак?”
„Знам, мајко. Смеђи патуљак је небеско тело, мало, налик на звезду, чија је маса премала да би развила температуре и притиске неопходне да у својој утроби зачну водоничну фузију. Међутим, та маса је довољна да зачне секундарне реакције које је одржавају топлом.”
„Тачно. Није лоше. Мегас је тачно на ивици. Он је или врло топла планета, или помрачени смеђи патуљак. Не емитује видљиву светлост, али зато врши обимна инфрацрвена зрачења. Прилично се разликује од свега са чим смо се до сада срели. На крају крајева, прво је планетно тело ван Сунчевог система на које смо наишли, прво које смо могли детаљно да проучавамо. Опсерваторија је управо њиме, Мегасом, била непрестано заузета. Чак и да сам желела, не бих могла наћи начина да порадим на Немезис. А да ти право кажем, на њу сам временом и заборавила. Мегас ми је, видиш, био много занимљивији, као и свима другима.”